Pratite nas!

Magazin

Prolazite pored Terazijske česme a ne znate gde se ona nekada nalazila!

Objavljeno

-

foto: wikipedia, Autor: Geologicharka
Naći ćemo se kod „Vuka“, kod „Konja“, kod „Česme“! Koliko puta smo se dogovarali sa nekim gde da se nađemo, i uvek odluka pada na neku od najpopularnijih simbola Beograda. Terazijska česma, svakako je jedan od njih. Mesto gde se mnogi mladi ljudi sastaju i nastavljaju dalje svojim putem, ali i jedno od popularnijih mesta za menjažu sličića. Mnogi se tu sastaju a ne znaju njenu istoriju, šta se tu nalazilo i gde se ona nalazila pre nego što se tu trajno nastanila.
Prvobitno, Terazijska česma se nalazila na mestu gde je danas kolovozna traka, i malo više ukoso, prema hotelu “Balkan“. Tu je stalaja pola veka. Tu se nekada se nalazio veliki rezervoar za vodu u obliku kule koji je postojao još iz vremena kada je Beograd bio tek nešto više od mahale. Naime, Turci su, uvodeći vodu u varoš, duž trase kojom se pružao vodovod, zidali kule na koje su vodovodnim cevima vodu podizali na viši nivo, da bi ona dobila veći skok za svoj dalji tok. Reč je bila o velikim objektima koji su, prema zapisima, bili viši od svih okolnih zgrada koje su u to vreme postojale u ovom delu Beograda.
Takve kule su se osim na Terazijama nalazile i kod “Ruskog cara” i na mestu gde je danas zatvorena kafana “Grčka kraljica”. Od te tri kule najveća je bila ona na Terazijama. Godine 1860. vodovodna kula je uklonjena i na njenom mestu je izgrađena Terazijska česma.

Foto: sr.wikipedia.org, Autor: Mickey Mystique

Terazijska česma je sagrađena kao spomen-česma sredstvima kneza Miloša Obrenovića, koji je želeo da podizanjem nove česme od kamena, proslavi povratak na srpski presto.  Izgrađena od svetlog tašmajdanskog kamena krečnjaka. Sastoji se od četvorostranog stuba, visine preko 8 m, zapravo zarubljenog obeliska postavljenog u osmougaoni bazen prečnika 10 m. Obelisk ima tri segmenta. Na drugom kubičnom segmentu na svakoj strani u središtu kružnog medaljona je lavlja glava, takođe obrađena u kamenu, sa lulom za izbijanje mlaznice. Česma je pažljivo obrađena sa reljefnom dekoracijom u vidu klasicističkih nizova biljnih motiva, završena frizovima romaničkih slepih arkadica, dok su na ogradi bazena i gotički elementi prelomljenog luka. Na svakoj strani stuba su i inicijali kneza Miloša M.O. I i godina 1860. Sa zapadne strane obeliska reljefna oznaka otkriva radionicu italijanskog kamenoresca Franca Lorana, koji je izradio česmu.

Foto: commons.wikimedia.org, Autor: Mister No

Za svog postojanja česma je za dlaku izbegla razarenje nekoliko puta, između turskog bombardovanja posle dešavanja kod Čukur česme i požara koji je izbio godinu kasnije na rođendan kneza Mihaila.
Posle 51 godine na tom mestu, česma je 1911- za vreme rekonstruisanja Terazija premeštena u Topčider, u portu crkve Svetih apostola Petra i Pavla, gde je provela pune 64 godine. Tek kada je česma utvrđena za spomenik kulture 1965. godine, a deceniju kasnije, vraćena je na Terazije 12. decembra 1975. godine.
Izvor: beogard.com, sr.wikipedia.org

Lajkujte nas na Facebooku!

Ostavite komentar

Vaš komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Popularno