Pratite nas!

Magazin

PRVI BUDISTIČKI HRAM U BEOGRADU! Da li ste znali ko su prvi budisti u Srbiji? Budizam sve popularniji!

Objavljeno

-

Foto: pixabay.com
Za budizam kao religiju mnogi su čuli, ali retko ko se opredelio da se malo više raspita o tom konceptu verovanja i življenja. Isto tako mali je broj beograđana koji znaju da u centru Beograda postoji Budistički centar. Osoba koja drži Budistički centar, brine o njemu i organizuje meditacije i učenja na temu budizma je Srđan Ivanović menadžer u IT industriji.

Kako kaže, u Budistički centar dolaze svi profili ljudi, od profesora i lekara do studenata i automehaničara. To su ljudi koji su zainteresovani za Budino učenje. Budizam danas doživljava sve veću ekspanziju kako na Zapadu tako i kod nas. Akcenat na materijalističkim vrednostima i veoma stresan i napet način života dovodi do toga da ljudi shvataju da ih te stvari više ne čine srećnim. Ljudi se okreću sebi i traže odgovore kroz neke nove sfere i nove kulture življenja.

U budizmu nema Boga. Budisti nisu ni nametljivi ni agresivni. Koncept budizma ne zasniva se na samoj veri već na učenju. Buda nije Bog i biće kome upućujemo svoje molitve, Buda je samo simbol za probuđeno stanje uma. Osnova ovog koncepta nije vera, već znanje i mogućnost da se shvati šta je ono što nas čini nesretnim i da se to promeni. Budizam se zasniva na sopstvenom iskustvu koje je stečeno na osnovu znanja nečijeg tuđeg iskustva. Vrednosti kojima teže budisti su slične zdravom razumu. Jedna od lepota budizma svakako je i njena neagresivnostu u smislu da ne nameću svoje verovanje i ne donose materijalni i socijalni komfor. Budizam se praktikuje 24 sata i sedam dana u nedelji i ne zahteva novac kao kompenzaciju za svoje učenje i prosvetljenje već kako kažu blagoslovi su uvek besplatni. 

Foto: pixabay.com

PRVI BUDISTIČKI HRAM U SRBIJI 

Da li ste znali da se u Malom Mokrom Lugu u Budvanskoj ulici nalazio nekada prvi budistički hram u Srbiji a drugi u Evropi? Osnovali su ga Kalamici, prvi beogradski budisti koji su posle Oktobarske revolucije pobegli iz Rusije. Građevina koja je tokom svog postojanja često menjala namenu. Izgrađena je 1929. godine sa ciljem da u njoj bude hram budizma, tokom svoje istorije je bila i dom kulture i bioskop, napušteno skladište. Kalamici su bili pripadnici zapadnomongolskog naroda koji se dičio direktnim poreklom od Džingis Kana.

Iako je novac za izgradnju budističkog hrama donirao i sam kralj Aleksandar Karađorđević, danas to napušteno skladište samo podseća starije građane tog dela grada na mali, dobroćudan narod koje su nazivali Kinezima. Čak ni obećanja holivudskog glumca Stivena Sigala da će hram biti rekonstruisan nije donelo nikakve rezultate.

 

Lajkujte nas na Facebooku!

Popularno