Pratite nas!

Magazin

Sacher torta u Beču, Moskva šnit u Beogradu. Svetsko a naše!

Objavljeno

-

Foto:bgd365
Hotel Moskva, nekadašnja Palata Rosija ima veoma intrigantnu i uzbudljivu priču o nastanku ovog jedinstvenog i po mnogo čemu prvog zdanja u Beogradu. Nalazi se na uglu Terazija i Balkanske ulice. Svečano je otvorena 14. januara 1908. godine.

Na mestu današnjeg hotela nalazio se han „Velika Srbija“, kada ga je sa idejom da od njega napravi svoju veliku porodičnu kuću otkupio gospodin Svetozar Vukadinović, direktor Srpskog brodarskog društva. On je otputovao u Rusiju da nađe osiguravajuće društvo koje će na njegovom imanju da izgradi velelepno zdanje. Glavni direktor društva Rosija Roman Ivanović Poicl je pristao na Vukadinovićevu ideju. Projektovanje zgrade su prepustili arhitekti Jovanu Ilkiću.

Gradnja palate je počela u martu 1905. godine. U temelje su postavljene 82 drvene grede duge po pet metera i debele po 30 centimetra, zatim 30 vagona varenog gvožđa u šipkama dugim po devet metara, 10 vagona tvrdog ripanjskig kamena. Preko toga postavljena je betonska ploča debela 2,2 metra. Površina spoljašnjih zidova od prvog sprata do krova obložena je žućkastim pločicama a ukrašena ornamentima zelene boje. Keramička obloga je doneta iz Pečuja, iz fabrike Žolnai u kojoj se i danas čuvaju kalupi pomoću kojih je izlivena. Zgrada je zidana u stilu ruske secesije.

Svečano otvaranje je izvedeno iz dva dela, 14. januara 1908. godine uz dvorski orkestar, kralj Petar I Karađorđević je otvorio palatu Rosiju sa gostionicom Moskva. Svečano otvaranje i veselje obavljena su i 17. januara 1908. uz koncert Kraljeve garde. U palati Rosija je bio smešten hotel, kafana, restoran, stanovi za rentu i kancelarije beogradske filijale osiguravajućeg društva Rosija, za čijeg je direktora postavljen Svetozar Vukadinović.

Od polovine XX veka hotel je pod zaštitom države kao spomenik kulture grada Beograda. Renoviran je 2013. godine, i zadovoljava najsavremenije visoke hotelske standarde.

Foto: Wikipedija.org, Autor: MikyM

ZANIMLJIVOSTI

Nobelovac Ivo Andrić u kafeteriji hotela Moskva imao je svoj sto. Često je  sedeo sam i pio blagu domaću kafu, sa ratlukom. Nakon dobijanja  Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, privlačio je više pažnje javnosti – pa je odabrao intimniji sto na galeriji kafeterije hotela Moskva.

Predsednički apartman hotela Moskva ugostio je brojne slavne državnike i umetnike: Leonid Brežnjev, Indira Gandi, Robert Mak Namara…  Apartman nosi ime Alberta Ajnštajna, koga je u Srbiju dovela supruga Mileva Marić, poreklom sa ovih prostora  – a bili su gosti kafeterije hotela ubrzo nakon otvaranja, 1908. godine. U predsedničkom apartmanu nalaze se originalni komadi nameštaja sa dvora srpske dinastije Obrenović.

Moskva šnit  je pravi slatki brend Beograda. Ono što je Sacher torta za Beč, Moskva šnit je za Beograd. Receptura od nežnog belog krema, reskih višanja, ananasa i breskvi nastala je davne 1974. godine, a kreirala ju je tadašnja šefica poslastičarnice „Moskva“ Anica Džepina. Priprema se u domaćinstvima širom regiona, ali ipak –  jedan je original.

Zid koji se prvi ugleda kada se uđe na, danas, glavni ulaz krasi kompozicija „Vilinska zemlja (Persifalov san)“ Paje Jovanovića.

Izvro: wikipedija.org, hotelmoskva.rs, lepotazivota.rs

Lajkujte nas na Facebooku!

Ostavite komentar

Morate biti prijavljeni da biste ostavili komentar Login

Vaš komentar

Popularno